Изучаем сербский язык с нуля!
Урок 6

Спряжение глаголов сербского языка

Диалог 1

Razgovor na aerodromu
Разговор в аэропорту

Джон и Анжела обсуждают лучший способ добраться до своего отеля. Живет ли Милан в Белграде? Как он предлагает им добраться до отеля? Почему микроавтобус - это хорошая идея?

M:
Vi ste prvi put u Beogradu?
A:
Jesmo. Da li vi žívite ovde?
M:
Ne, živim u Nišu, ali óstajem nékoliko dana u Beogradu.
D:
Móžete li nam reći kako da ódemo u grad?
M:
Móžete da ídete autóbusom ili táksijem. Ali ja vam preporúčujem kombi.
A:
Šta je to?
M:
To je mali autobus koji vozi do hotéla i prívatnih adrésa, što je vrlo zgodno. Plus, nije tako skup kao taksi.
D:
Hvala, to zvuči ódlično!

перевод текста

Слова

prvi первый
put раз
žíveti (živim) жить
ovde здесь
Nišu Ниш Подсказка
óstajati (ostajem) оставаться
nékoliko несколько
dan день; сутки
moći мочь (неправильный: mogu, možeš, može, možemo, možete, mogu)
nam нам
reći (reknem) сказать
da не переводится, используется для связывания глаголов, подробнее позже
otići (odem) уйти, уехать, отправиться
ići (idem) идти, ехать, ходить, ездить)
grad город
autóbusom автобусом, на автобусе
ili или
taksi такси; táksijem на такси
vam вам
preporučívati (preporúčujem) рекомендовать
kombi микроавтобус
mali маленький
koji который; какой
vóziti (vozim) возить, везти; водить (машину)
hotel отель, гостиница
privatan частный
adresa адрес
vrlo очень
zgodno удобно
plus плюс
tako так
skup дорогой
kao как
zvúčati (zvučim) звучать
ódlično отлично

Спряжение глаголов

В сербском языке 3 спряжения, которые определяются в зависимости от окончания 1 л. ед. ч. настоящего времени. Этими окончаниями являются: -am, -im, -em. Как только вы будете знать 1 л. ед. ч. правильного глагола, вы сможете определить и остальные его окончания. Однако, есть еще различные подгруппы и исключения, о которых вы узнаете на более продвинутых уровнях изучения. Пока достаточно хорошо освоить эти 3 группы окончаний:

-am

-im

-em

Это самая простая группа. Инфинитив этих глаголов оканчивается на -ati: imati (imam) ‘иметь’; morati (moram) ‘должен’.

Обычно является производным от инфинитива на -iti: govoriti (govorim) ‘говорить’; но может происходить и из -ati: držati (držim) ‘держать’ или -eti: voleti (volim) ‘любить’, želeti (želim) ‘хотеть, желать’.

Это самая часто используемая группа окончаний и является производным от многих разных инфинитивов.

Примечание: не забывайте запоминать 1 л. ед. ч. настоящего времени каждого нового глагола.

 

morati
должен

govoriti
говорить

(ja)
(ti)
(on)
(mi)
(vi)
(oni)

moram
mor
mora
moramo
morate
moraju

govorim
govor
govori
govorimo
govorite
govore

 

razumeti
понимать

zvati (se)
звать(ся)

(ja)
(ti)
(on)
(mi)
(vi)
(oni)

razumem
razum
razume
razumemo
razumete
razumeju

zovem (se)
zov (se)
zove (se)
zovemo (se)
zovete (se)
zovu (se)

Диалог 2

Два пассажира разговаривают в аэропорту, ожидая вылета своего самолета.

Биљана:
Идем на кафу, а ви?
Весна:
Идем прво да купим но́вине.
Биљана:
А ја морам да нађем дјути-фри: желим да купим цигаре́те.
Весна:
Ја желим да купим виски и коњак.

перевод текста

 
idem na kafu
я иду за кофе
 
prvo
сначала
 
kúpiti (kupim)
купить
 
nо́vine
газета
 
naći (nađem)
находить
 
djuti-fri
дьюти-фри Подсказка
 
cigareta
сигарета
 
želeti (želim)
хотеть, желать

Упражнения

1. Поставьте глаголы в скобках в правильную форму:

  1. Ti odlično srpski. (govoriti)
  2. vam da idete taksijem. (preporučivati, ja)
  3. Šta da ? (kupiti, ja)
  4. Oni ne automobil. (voziti)
  5. Kada u kafić? (ići, ti)

Ключ

2. Заполните пропуски диалога подходящими глаголами:

A: Halo, taksi!
B: Izvolite, kuda želite da ?
A: da idem u centar, na Trg Republike.
B: Dobro, nema problema.

Ключ

Trg Republike Площадь Республики

3. Заполните пропуски местоимениями.

  1. ne razumemo srpski.
  2. Da li govoriš engleski?
  3. razgovaraju.
  4. ne znam gde je taksi.
  5. mora da nađe poštu.

Ключ

4. Дополните предложения формами глагола govoriti на кириллице.

  1. Ја не српски.
  2. Да ли ви руски?
  3. Немци немачки.
  4. Који језик он ?
  5. Да ли ти енглески?
  6. Ми руски.

Ключ

Фонетика

1. Мягкий согласный [ђ] звучит, как слитно произнесенный звук [дьжь]. Кончик языка следует зафиксировать за нижними зубами.

Звонкий твердый согласный [џ] звучит, как слитно произнесенный звук [дж]. Подобный звук получается, когда мы произносим русский [ч] перед звонкими согласными, например: врач дал, мяч был. Чтобы [џ] получился достаточно твердым, нужно выпятить вперед и округлить губы.

2. Прочитайте, следя за произношением согласного [ђ].

ђак
ђеврек
ђерам

туђи
млађи
гвожђе

вођ
смуђ
глеђ

Ђорђе
ђурђевак
уђи

3. Прочитайте попарно слова с [ћ] и [ђ].

ћерка — ђердан
ћебе — ђеврек
ћуд — ђул
доћи — дођи

ћелав — ђерам
ћуд — ђубре
ћилим — ђинђува
Каћа — Нађа

ћошак — ђон
ћар — ђак
наћи — нађи
пећ — цеђ

4. Прочитайте, следя за произношением [џ].

џеп
џамија
буџак
оџак
џигерица

џарати
хоџа
хаџија
хаџилук
џабе

џемпер
џип
беџ
бриџ
Џон

наруџбина
поруџбина
отаџбина
враџбина

5. Прочитайте попарно слова с [џ] и [ч].

џелат — чело
џин — чин

џудо — чудо
џокеј — чокот

џак — чак
џеп — чеп

6. Прочитайте попарно слова с [џ] и [ђ].

џак — ђак
џунгла — ђулад

џем — ђем
џумбус — ђурђевак

џелат — ђерам
џин — уђи