Изучаем сербский язык с нуля!
Урок 29

Будущее время в сербском языке

Диалог 1

Где остановились Брауны? Где они сидят? Как далеко до Златибора? На какой срок собираются остановиться Брауны? Какие животные есть у Петара и Милицы? Что Брауны собираются делать завтра?

Џон и Анђела cy тре́нутно код Милошевог брата Петра и његове жене Милице. Вечерас ћe да преспа́вају код њих. Петар и Милица су их до́чекали традиционалном добродо́шлицом. Послу́жили су по́гачу и со, а затим и слатко, кафу и ра́кију. Сада седе испред куће у хладови́ни и разгова́рају.

Анђела:
Колико је Сирогојно у́даљено од Златибора?
Петар:
Није далеко. Око 10 км. Ја ћy ићи сутра до па́шњака на о́бронцима Зла́тибора да обиђем своје стадо оваца. Можете поћи са мном, ако хоћете. Ви́дећете језеро и златиборске шуме. Поред тога, моћи ћете да уживате у чистом пла́нинском ваздуху и здравој и́зворској води.
Џон:
Што да не! Ионако смо плани́рали дужи оби́лазак овог краја. О́стаћемо овде још недељу дана и надам се да ћемо стићи да видимо цео крај. Него Петре, какве су ово куће овде?
Петар:
Ово је кућа коју је саградио мој деда. To поред је мле́кара, а оно доле, ни́збрдо што видите је штала у којој држимо краве.
Анђела:
Млекара?
Милица:
Да, ту држимо сир и кајмак које правим сваки дан. Сутра ћу у́стати рано и пробу́дићу вас да видите како ја то радим. А онда ћемо да правимо проју за до́ручак. Пробаћете и домаћу димљену пршуту и свеж парадајз из моје баште.
Анђела:
Једва чекам. Ваљда ћемо успети да се про́будимо тако рано!

Слова

trenutno в данную минуту, в данный момент, в настоящее время
večeras сегодня вечером
prespávati ночевать, провести ночь
dočekati встретить
dobrodóšlica приветствие (по случаю приезда)
pógača плоский пресный хлеб, лепёшка
so (род. soli) соль
slatko варенье
rakija ракия, (фруктовое) бренди (крепкий алк. нап.)
hladovina прохлада, прохладное место
udaljen удалённый, отдалённый, далёкий
pašnjak пастбище, выпас, выгон
óbronak склон, обрыв, круча
obíći (óbiđem) пойти (проведать кого-л.), посетить (людей, места и др.)
stado стадо
ovca овца
videćete буд. вр. от videti
jézero озеро
šuma лес
pored toga кроме того
moći ćete сможете (буд. время)
uživati наслаждаться
čist чистый
planinski горный, гористый
zdrav здоровый
izvor источник, ключ, родник
što da ne почему (бы и) нет
ionako в любом случае; как бы то ни было
duži длительный, продолжительный
obilazak 1. обход, объезд; 2. посещение, тур, экскурсия
mlekara молочный (магазин)
dole 1. (где?) внизу; 2. (куда?) вниз, книзу
nizbrdo под гору, с горы
štala конюшня, хлев, стойло
držati (držim) 1. держать; 2. удерживать; 3. хранить
krava корова
kajmak каймак, (густые) сливки
rano рано
probúditi разбудить, пробуждать, будить
proja кукурузный хлеб
probaćete буд. вр. от probati
dimljen копчёный
pršut пршут, прошутто Подсказка
paradajz помидор, томат
jedva едва, еле-еле, с трудом
valjda может быть, вероятно, пожалуй

Будущее время

Сначала запомните формы будущего времени вспомогательного глагола хтети ‘хотеть’: краткая форма, которая является нормой, и полная форма, которая должна использоваться в определенных обстоятельствах, т.е. при нахождении в ударной позиции.

  Краткая Полная Вопрос Отрицание
(ja) ћу хоћу да ли ћу? нећу
(ти) ћеш хоћеш да ли ћеш? нећеш
(он) ће хоће да ли ће? неће
(ми) ћемо хоћемо да ли ћемо? нећемо
(ви) ћете хоћете да ли ћете? нећете
(они) ће хоће да ли ће? неће

Будущее время образуется из вспомогательного глагола хтети и инфинитива или да + настоящее время глагола. Примеры:

Ја ћу спавати.
Ја ћу да спавам.

Я буду спать.

Да ли ћеш доћи?
Да ли ћеш да дођеш?

Ты придёшь?

Нећете успети.
Нећете да успете.

У вас не получится.

Использование полной формы вспомогательного глагола

Вы уже должны были заметить, что в сербском языке чаще принято отвечать на вопросы глаголом, а не говорить да или не.

 

Да ли си уморан?

Јесам./Нисам.

Хтети используется точно так же:

 

Хоћеш ли доћи? или
Хоћеш ли да дођеш?

Хоћу./Нећу.

Следовательно, чтобы спросить или получить ответы на вопросы, нужно использовать полную форму хтети. Во всех остальных случаях, если не требуется особого акцента, используется краткая форма.

Примеры эмфатических (с акцентом) предложений:

Ниси ваљда уморан? Ja јесам уморан, али ћу ипак да помогнем.
Ты, вероятно, не устал? Я устал, но я всё-таки буду помогать.

Нећете ваљда да дођете сада? Ја хоћу, али Мира неће.
Вы, вероятно, не приедете сейчас? Я приеду, но Мира нет.

Примечание 1: обратите внимание, что хоћу в предложении выше заметило глагол, о котором шла речь перед этим.

Примечание 2: поскольку в сербском языке предпочтение отдается конструкции да + глагол, а не инфинитиву, эта конструкция является предпочтительной и для предложений в будущем времени.

Слова на тему: животные

Životinje:

pas ‘пёс, собака’, mačka ‘кошка’, konj ‘конь’, magarac ‘осёл’, tele ‘телёнок’, koza ‘коза’, svinja ‘свинья’, vo ‘вол’, kokoška ‘курица’, pile ‘цыплёнок, птенец’, guska ‘гусь, гусыня’, vuk ‘волк’, lav ‘лев’, tigar ‘тигр’

В приведенных ниже выражениях речь идет о животных: попробуйте понять, что они означают.

Umoran kao pas.
Gladan kao vuk.
Tvrdoglav kao magarac.
Prljav kao svinja.
Glup kao vo.
Glupa kao guska.

 
tvrdoglav
упрямый
 
prljav
грязный
 
glup
глупый, тупой, бестолковый

Порядок слов

Как и в случае с прошедшим временем, вспомогательный глагол будущего времени может предшествовать основному глаголу или следовать за ним, в зависимости от того, используется местоимение или нет.

ja ћу доћи, ja ћу да дођем

но

доћи ћу

Вспомогательный глагол может следовать за инфинитивом. Суффикс -ти (но не -ћи) при этом исчезает, а вспомогательный глагол сливается с основой глагола:

ja ћу бити, ja ћу да будем но бићу
ти ћеш спавати, ти ћеш да спаваш   спаваћеш
ми ћемо видети, ми ћемо да видимо   видећемо

Энклитика следует за инфинитивом только в том случае, если инфинитив является первым словом в предложении или части сложного предложения. Это объясняется тем, что энклитик продолжает подчиняться правилу, согласно которому он располагается как можно ближе к началу предложения, и инфинитив ему здесь не помеха.

Путоваћемо касније.

но

Мислим да ћемо путовати касније.

Примечание: В Хорватии принято писать ‘знат ћу’, ‘бит ћу’ и т.п., хотя ‘т’ не произносится.

Упражнения

1. Ответьте на вопросы по Диалогу 1:

  1. Ko su Petar i Milica?
  2. Kako su Braunovi bili posluženi kad su stigli kod Petra i Milice?
  3. Gde su sedeli i razgovarali sa domaćinima?
  4. Šta će Petar raditi sutra?
  5. Šta će Braunovi moći da rade ako pođu sa njim?
  6. Šta je to ‘mlekara’?
  7. Šta će Milica da radi ujutro?
  8. Da li se Milica i Petar odmaraju leti?

domaćin глава семьи, хозяин

2. Вставьте пропущенные слова:

Пример: kafu i slatko.

  1. u čistom planinskom vazduhu i lepoti pejzaža.
  2. ispred kuće.
  3. proju.
  4. stado.
  5. pršutu.

Ключ

3. Расположите в порядке возрастания размера:

krava, ovca, pas, kokoška, svinja, tele, pile, mačka

4. Поставьте предложения в будущее время:

  1. Ja sam rezervisala autobuske karte.
  2. Mi ostajemo 10 dana ovde.
  3. Vratimo se u Beograd u subotu.
  4. Sutra idemo u obilazak Zlatibora.
  5. Budimo se rano.
  6. Milica pravi sir i kajmak.
  7. Petar sprema proju.
  8. Kupio sam novi ruksak za planinarenje.
  9. Hodali smo ceo dan.
  10. Ja sam pozvala prijatelje da dođu kod nas.

Ключ

 
spremati
1. готовить, подготавливать; 2. запасать; 3. убирать, прибирать
 
ruksak
рюкзак
 
planinárenje
альпинизм, поход

Стороны света

istok

восток

zapad

запад

sever

север

jug

юг

Диалог 2

Разговор между Туристом и турАгентом:

T:
Čuo sam puno o seoskom turízmu u Srbiji. Da li možete da mi preporučite nešto?
A:
Zavisi gde hoćete da idete: ístočna Srbija, západna Srbija, jug ili Vójvodina?
T:
Zanima me zapadna Srbija jer ću posle ići u Bosnu.
A:
Onda vam mogu preporučiti sela na planinama Zlatiboru i Tari.
T:
Čuo sam za Sirogojno i čuvene Sirogojno džempere.
A:
Da, Sirogojno je odlično mesto. Tu ćete naći primerke tradicionalne srpske seoske arhitektúre, tradicionalne veštíne, poput plétenja, i naravno ódličnu hranu. Orgánizujemo i ízlete do óbližnjih sela, vŕhova Zlátibora i do Úžica.
T:
Gde mogu da ódsednem?
A:
Moći ćete da ódsednete ili u hotelu ili u tradicionalnom domaćínstvu. Šta više volite?
T:
Definitivno želim da budem u nekoj porodici.
A:
Dobro, evo vam autobuska karta i rezervácija sméštaja. Javite se našem ágentu na Zlatiboru kada stignete tamo.
T:
Hvala.
A:
Nema na čemu. Srećan put.

Слова

zavisiti зависеть
istočni восточный
zapadni западный
čuven известный, знаменитый
primerak пример
arhitektura архитектура
veština 1. искусство, мастерство; 2. умение, ловкость, сноровка
poput (+ род.) подобно, как, словно, наподобие
pletenje 1. плетение; 2. вязание, вязка
hrana пища, еда, продовольствие и т.п.
orgánizovati (orgánizujem) организовать, организовывать
vrh верх, верхушка; вершина
odsednuti зд.: остановиться
domaćinstvo домохозяйство
definitivno определённо
javiti se 1. дать знать о себе; 2. отозваться, связаться; 3. показаться
agent агент

Упражнения

5. Посмотрите на карту Сербии и Черногории выше и попробуйте подобрать правильное слово:

а) Используйте одно из следующих:

na istoku, na zapadu, na jugu, na severu, na jugozapadu, na jugosistoku, na severozapadu, na severoistoku

Пример: Niš se nalazi na istoku Srbije.

  1. Subotica se nalazi Srbije.
  2. Kotor se nalazi Crne Gore.
  3. Užice se nalazi Srbije.
  4. Nikšić se nalazi Crne Gore.
  5. Leskovac se nalazi Srbije.

Ключ

б) Используйте одно из следующих:

južno od, severno od, zapadno od, istočno od

  1. Beograda su Pančevo i Novi Sad.
  2. Podgorice su Petrovac i Budva.
  3. Subotice se nalazi Zrenjanin.
  4. Pristine je Peć.

Ключ

6. Закончите разговор между вами (V) и турагентом (A):

V:
.
A:
Kako želite da putujete u Kotor?
V:
.
A:
Put avionom ne traje tako dugo, ali, sa druge strane, morate da presedate na autobus na aerodromu.
V:
?
A:
Direktno jedino možete da putujete autobusom.
V:
?
A:
Autobuska karta košta 2000 dinara.
V:
?
A:
Možete da odsednete u hotelu ili u privatnom smeštaju.
V:
.
A:
Kada putujete i koliko dugo ćete da ostanete?
V:
.
A:
Imate autobusku rezervaciju za sutra popodne. Na koje ime da rezervišem smeštaj?
V:
.
A:
Rezervisao sam jednokrevetnu sobu.
V:
.

Ключ

 
presedati
зд.: пересесть
 
popodne
после полудня

Примеры конструкций с будущим временем

Утвердительные

  С местоимением или др. Без предшествующего слова
  Вспом. Инфинитив
(ja) ћу доћи ca вама y биоскоп Доћи ћу ...
(ти) ћеш спавати до подне Спаваћеш ...
(он) ће бацити писмо на пошту Бациће ...
(ми) ћемо попити по чашицу Попићемо ...
(ви) ћете мирно читати новине Читаћете ...
(они) ће гледати телевизију Гледаће ...

Вопросительные

Хоће ли (оне) бити цео дан ту?
Хоћете ли (ви) помоћи око ручка?
Хоће ли (он) носити тај шешир?
Хоћемо ли (ми) купити карте?
Хоћеш ли (ти) сачекати код улаза?

или

Да ли ће (оне) бити цео дан ту?
Да ли ћете (ви) помоћи око ручка?
Да ли ће (он) носити тај шешир?
Да ли ћемо (ми) купити карте?
Да ли ћеш (ти) сачекати код улаза?

Отрицательные

Неће (они) да ce дуго задрже
Нећемо (ми) да   стигнемо на време
Нећеш (ти) да   седиш на сунцу
Неће (он) да ce ускоро врати
Нећу (jа) да   пушим више

Отрицательно-вопросительные

Нећете ли (ви) да седнете до нас?
Нећу ли (ја) да пођем с њима?
Неће ли (она) да прочита писмо?
Нећеш ли (ти) да платиш такси?
Нећемо ли (ми) да пробамо печурке?
Неће ли (оне) да наместе кревет?

или

Зар (ви) ћете да седнете до нас?
Зар (ја) ћу да пођем с њима?
Зар (она) ће да прочита писмо?
Зар (ти) ћеш да платиш такси?
Зар (ми) ћемо да пробамо печурке?
Зар (оне) ће да наместе кревет?

pečurka гриб
namestiti krevet убрать постель

Упражнения

7. Ответьте на вопросы утвердительно:

  1. Xoћe ли путник путовати на Златибор?
  2. Да ли ће се Марија и Петар одморити на зиму?
  3. Хоће ли Марија сутра да прави проју?
  4. Да ли ће Џон да иде у обилазак?
  5. Да ли ћe они остати у Сирогојну целе недеље?

Ключ

8. Ответьте на вопросы отрицательно:

  1. Хоће ли Марија устати касно?
  2. Да ли ћe се Петар одмарати сутра?
  3. Нећеш ваљда одсести у хотелу?
  4. Хоћеш ли имати проблема око смештаја?
  5. Да ли ћемо путовати возом?

Ключ

9. Используя планы Анджелы и Джона на следующую неделю и будущее время, завершите письмо Анджелы своему другу:

поне́дељак: планинарење по Златибору
у́торак: обилазак локалних манастира
среда: одлазак у Ужице
четвр́так: прављење традиционалног ручка
петак: помагање око радова у пољу
су́бота: идемо на пецање
не́деља: повратак у Београд

Драги Ана и Данило,

Ми смо у Сирогојну. Јако нам је лепо овде. Имамо добре дома́ћине и већ смо испланирали са њима шта ћемо радити током целе недеље. У понедељак . У уторак . А онда у среду, једва чекам, јер тамо још нисмо били. У четвртак . У петак . Имају толико посла да осећамо да морамо да помогнемо. А у суботу, релакса́ција! . У недељу . Онда се видимо.

Топли поздрави од
 Анђеле и Џона

Ключ

Слова

 
поне́дељак
понедельник
 
у́торак
вторник
 
среда
среда
 
четвр́так
четверг
 
петак
пятница
 
су́бота
суббота
 
не́деља
1. неделя; 2. воскресенье
 
manastir
монастырь
 
odlazak
отъезд, уход, отправление
 
pravljenje
приготовление
 
pomaganje
помощь
 
rad
1. действие, дело; 2. занятие; 3. произведение, изделие
 
polje
поле
 
pecanje
рыбалка
 
povratak
возвращение
 
osećati
чувствовать, ощущать
 
relaksacija
релаксация, восстановление сил, отдых
 
pozdrav
привет, приветствие, поклон

Текст для чтения

Kulturni život u Beogradu (12)

Почему Деян и Бен решили сегодня отдохнуть? Что Деян попытается сделать в течение дня? Чем будет заниматься Бен? Кому он попытается позвонить?

Dejan i Ben su réšili da se danas malo ódmore. Imali su previše íntenzivan program ovih dana i pravo je vreme da malo srede útiske. Uveče će samo da odu u Kinoteku da pogledaju film Maratónci trče póčasni krug o légendarnoj porodici Topálović.перевод текста

Tokom dana Dejan če da pokuša da organizuje putovánje na Frušku goru. Zvaće svoje prijatelje koji imaju kuću tamo. Mora da próveri da li će oni biti tamo u vreme kad oni žele da im dođu u pósetu. Ben će da piše mejlove prijateljima i svojoj redákciji. Morače da pročita sve što je zapísao do sada i da napiše prvi članak o kulturnom životu u Beogradu. Tákođe će pókušati da pozove svoje roditelje telefónom ako stigne. Nije im se javio baš dugo. Sígurno će ih zanimati da čuju kako se Ben snalazi u Srbiji.перевод текста

Слова

previše слишком
intenzivan* интенсивный
sréditi привести в порядок
kinoteka кинотека (архив фильмов)
maratonac марафонец
tŕčati (trčim) бегать, бежать
póčasni почётный
krug круг
pokušati попытаться, попробовать
gora гора
Fruška gora Фрушка-Гора Подсказка
zvati 1. звать; 2. звонить
próveriti проверить
poseta посещение, визит
mejl, e-mail (электронное) письмо
redákcija редакция; редактирование
pročitati прочитать
zapisati (zapišem) записать
napisati (napišem) написать
članak статья (в печати)
pokušati попытаться, попробовать
snalaziti se приспосабливаться, быть осведомленным/находчивым, преуспевать

Упражнения

10. В электронном письме Деяна своему другу есть несколько странных вещей. Найдите неправильные слова и попытайтесь переписать письмо:

Dragi Nikola,

U poseti mi je jedan prijatelj iz Nemačke. Zove se Ben i po zanimanju je kelner. Želim da ga povédem na Frušku goru i nadam se da ćemo moći da ostanemo kod vas nekoliko dana. Mog prijatelja ne zanima ništa što mu ja pokazujem ovde u Beogradu. Úmetnost ne voli, kúltura mu je dósadna. Samo hoće da ga vodim u kafanu da pije pivo. Jako mu se sviđa domaće pivo. Zato želim da ga izvedem iz grada u prirodu na čist vazduh. Možda će to da mu se dópadne.

Kako ste vi? Kako su ti žena i deca?

Nada i ja smo dobro, mada jedva čekamo da se ovaj moj prijatelj vrati svojoj kući.

Pozdrav, tvoj Dejan

Ключ

Слова

povesti (povedem) взять (с собой)
izvesti (izvezem) вывезти
dopasti se (dopadnem) нравиться, быть по нутру
mada хотя, хоть

11. Переведите на сербский язык:

Я должен распланировать отдых. Я хочу путешествовать в Сербию в начале июня. Я посещу друзей в Белграде. Я останусь на пару дней с ними. Затем я уйду в горы (лесистые), на Тару, чтобы посетить свою тётю. Думаю, что буду путешествовать поездом до Ужице. А затем я поеду на автобусе. Я люблю путешествовать на поезде, т.к. я могу увидеть много чего через окно. На Таре я буду наслаждаться хорошей едой, свежим воздухом и гостеприимством людей. Тара прекрасная гора, и я хожу туда каждый год. Этим годом я останусь только на одну неделю. Затем я поеду в Котор. Я забронировал частный номер возле моря. Мои друзья уже будут там.

Ключ

Слова

isplanirati распланировать
početkom в начале
jun июнь
uživati u + предл. п. наслаждаться
gostoljubivost гостеприимство

Диалог 3

Екипа (12)

Куда Филип везёт Саню? Много ли там людей? Играют ли Филип и Саня на музыкальных инструментах сами?

Филип je позвао Сању на концерт своје о́миљене групе. Када су се прибли́жили Сава центру испред је била страшна гужва.

Мислим да ће бити најбоље да се др́жимо за руку. He желим да те и́згубим у овој гужви – рекао је Филип.
Важи. Мало се бојим: никада нисам видјела толико много свијета – рекла је Сања.
He бој се, само ме чврсто држи! Група је веома популарна и млад свет у Београду је жељан добре свирке, ра́зоноде и уживања!
перевод текста Разумијем. Слично је и у Босни. Одмах по́слије рата су сви почели да сви́рају музику из Србије због њене не́обичне ене́ргије.
Музика је ипак неки у́ниверзални језик, без обзира на политику, зар не?
Слажем се. Али смо још увијек јако по́носни и на своје домаће групе! Да ли ти свираш?
Свирам гитару, али не баш бри́љантно! Био сам у групи у сре́дњој школи. А ти?
Свирам клавир и то веома волим. Нажалост нема клавира код нашег ро́ђака.
перевод текста Наћи ћемо начин да по́ново свираш. Мислим да има један клавир код Маје. Али, сада, улазимо у салу, чврсто ме држи!

Слова

koncert концерт
priblížiti se приблизиться
strašan страшный
gužva 1. толпа; 2. давка
bójati se (bojim) бояться
nikada = nikad
čvrsto крепко
željan желающий
svirka 1. музыка; 2. игра на муз. инструменте
rázonoda развлечение
uživanje удовольствие, наслаждение
slično так же, аналогично, подобным образом
rat война
svirati 1. играть на муз. инструменте; 2. свистеть
enérgija энергия
univerzalni универсальный
bez obzira na + вин. несмотря на, независимо от
bez без
obzir 1. осторожность, осмотрительность; 2. внимание
polítika политика
pónosan гордый
gitára гитара
briljantan блестящий, блистательный, замечательный, выдающийся и др. (об исполнении и т.п.)
klavir пианино
ući (uđem) (сов.) войти, въехать, вступить
úlaziti (несов.) входить, въезжать, вступать
sala зал, зала