Урок 24
Дательный и предложный падеж прилагательных
Диалог
Браунови иду на излет
Джон и Анжела хотят посетить несколько мест за пределами Белграда. Легко ли им найти туристическое агентство? Куда они хотят поехать? Какой, по их мнению, лучший способ добраться туда?
(A) Ha улици
(В) У агенцији
Слова
| izlet | экскурсия |
| prolaznik | прохожий |
| turistički | туристический |
| agencija | агентство |
| uzbrdo | в гору |
| semafor | светофор, семафор |
| strana | сторона |
| te | той (род.п. ж.р. от тај) |
| prodávnica | магазин, лавочка, лавка |
| cipela | башмак, туфля |
| značiti | значить |
| vladar | правитель, монарх |
| upravo | 1. как раз, именно; 2. только что |
| promašiti | пропустить |
| do viđénja | до свидания |
| kako se ide | как добраться, пройти |
| direktno | прямо, в прямом направлении |
| lokalan* | локальный, местный |
| putovanje | путешествие |
| suviše | слишком, чрезмерно |
| kómplikovan | сложный, запутанный |
| jédnostavno | просто |
| polaziti | уезжать, отходить, отправляться в путь |
| železnički | железнодорожный |

Centar Beograda
Прилагательные: дательный и предложный падежи
Мужской род
Неопределенная форма прилагательных такая же, как у существительных:
Došla je u staru kaputu.
Она пришла в старом пальто.
Определенная форма заканчивается на -om:
Govorim ljubaznom kelneru.
Я говорю с любезным официантом.
Sobe u ovom starom hotelu su udobne.
Комнаты в этом старом отеле удобные.
Средний род
Окончание такое же, как и в мужском роде:
Ima lepa crkva u ovom malom selu.
В этой маленькой деревне есть красивая церковь.
Dajem bonbone dobrom detetu.
Я даю конфеты хорошему ребёнку.
Женский род
Окончание -oj:
Mladić daje cveće ljutoj devojci.
Молодой человек даёт цветы сердитой девушке.
U ovoj maloj crkvi ima divnih ikona.
В этой маленькой церкви есть красивые иконы.
Примечание: это окончание будет вам знакомо по именам стран, которые являются прилагательными: Engleska – u Engleskoj; Grčka – u Grčkoj. Не забудьте, что все имена стран, оканчивающиеся на -ska, -ška или -čka – прилагательные.
Множественное число
Здесь всё просто, т.к. окончание одинаковое для всех родов: -im(a).
Dajemo knjige dobrim studentima.
Мы даём книги хорошим студентам.
Nema mesta u kotorskim hotelima.
В которских отелях (отелях Котора) нет места.
U primorskim selima možeš da kupiš dobrog vina.
В приморских деревнях ты можешь купить хорошего вина.
Ona tiho čita umornim devojkama.
Она тихо читает уставшим девушкам.
Volim da sedim po malim beogradskim kafanama.
Я люблю сидеть в маленьких белградских кафе.
Вам также должно быть приятно узнать, что такое же окончание и в творительном падеже множественного числа прилагательных для всех родов.
Упражнения
1. Ответьте на вопросы по диалогу урока:
- Gde su Anđela i Džon?
- Gde žele da idu?
- Kako se može putovati tamo gde oni žele da idu?
- Zašto je putovanje vozom komplikovano?
- Gde se mogu kupiti karte?
2. Переведите разговор на сербский язык:

opet опять, снова
niz вниз
3. Заполните пропуски подходящей формой прилагательного и существительного в скобках:
I.
- Želim pokazati grad (stari profesor).
- Dajem (Ana) još jednu šansu.
- Govorim (vaša deca) da su dobra.
- Objašnjava (grupa turista) gde se nalazi turistička agencija.
- Moramo da napišemo pismo (dobar prijatelj) u Srbiji.

II.
- U (ovaj grad) ima puno lepih malih galerija.
- On studira na (jedan stari univerzitet).
- Ona radi u (jedno popularno pozorište).
- Ko je kompozitor poznatog valcera ‘Na ’ (lepi plavi Dunav)?
- U (naša kuća) uvek ima gostiju.

4. Прочитайте следующий текст. Определите все существительные и прилагательные и их падежи. Убедитесь, чтобы вы понимаете использование падежей в каждом случае перед тем, как перейти к следующему уроку. Ответьте на вопросы по тексту.
Текст для чтения
Белград
Милош T., возач трамва́ја:
Зар ce Београд уо́пште може не волети? Од првих де́чачких дана, од када дати́рају моја сећања на црвене трамваје и троле́јбусе, Дунав и калеме́гдански зо́олошки врт, траје моја за́љубљеност у овај град. Сећам се и ле́гендарне књижаре у Југосло́венском драмском по́зоришту, радио емисија Душка Ра́довића и ко́нцерата у Дому о́младине.

Али наравно да ово нису једине ствари које волим у Београду. Овај град има много лица и конста́нтно се мења. Не́могуће је не споме́нути како су лепи Калемегдан у јесен, Ко́шутњак зими, а Бота́ничка башта и Ташма́јдан у про́леће.
Волим Београд и због његове о́творености, због парадоксалних контраста које стварају старо и ново: стари Београд и Нови Београд, Народно позориште и Стакле́нац, троле́јбуси и аутобуси.

Моје омиљено место у граду је кафић у Културном центру града на Тргу Републике. Неко га зове Трг Републике, а неко Трг Слободе. Ту се налази све што највише волим у овом граду. Ту је Народно позориште. Поред позоришта са десне стране је тржни центар Стакленац, а преко пута позоришта је Народни музеј. На тргу се налази споменик Кнезу Михајлу. Преко пута споменика су дечије позориште Бошко Буха и кафана ‘Код коња’. У близини трга су и Скадарлија и Бајлонијева пијаца.

- Од када траје Милошева заљубљеност у Београд?
- Које боје су трамваји и тролејбуси у Београду?
- Чије радио емисије Милош памти?
- Који делови града су посебно лепи зими, а који у пролеће?
- Које је Милошево омиљено место у граду?
- Где се налазе Стакленац и народни музеј?
- Шта се налази преко пута споменика?
Слова
| vozač | водитель |
| uopšte | вообще, совсем, в целом |
| datirati | датировать |
| sećanje | память, воспоминания |
| trolejbus | троллейбус |
| zaljubljenost | влюблённость |
| legendaran* | легендарный |
| jugoslovenski | югославский |
| dramski | драматический |
| radio | радио |
| emisija | 1. эмиссия, выпуск; 2. (радио)передача, программа |
| koncert | концерт |
| dom | устар. дом |
| omladina | молодёжь |
| lice | 1. лицо; 2. личность и др. |
| konstantno | постоянно |
| menjati se | меняться |
| nemoguć | невозможный |
| spomenuti | упомянуть |
| jesen | осень |
| zima | зима; zimi зимой |
| proleće | весна |
| leto | лето |
| bašta | 1. огород; 2. сад |
| otvorenost | откровенность, искренность, открытость |
| paradoksalan* | парадоксальный |
| kontrast | контраст |
| stvarati | создавать, творить |
| najviše | 1. больше всего; 2. наивысший |
| tržni | торговый |
| spomenik | памятник |